Prednosti koje nam donosi roštilj su brojne: hrana pripremljena na roštilju praktična je i brza; može biti i svečano druženje s prijateljima; uživa se u prirodi, a isto tako dobro se jede; hrana s roštilja neće se uvrijediti ako se posluži i u papirnom ili plastičnom posuđu. Roštilj koriste i oni koji puno imaju, ali mogu se omrsiti i oni koji imaju malo; na roštilju se mogu pripremati razne namirnice, kao što je meso i riba i povrće i voće, pa i sir.
Slijedi nekoliko korisnih savjeta za pripremanje na roštilju:
Da bi meso s roštilja bilo što mekše i ukusnije, potrebno ga je staviti u marinadu nekoliko sati. Pripremanje marinade je stvar ukusa, ali prilagođava se i vrsti mesa. Kod mariniranja bijelog i crvenog mesa za marinadu se najčešće upotrebljavaju slijedeći sastojci: ulje, zdrobljeni češnjak, sol, papar, mljevena crvena paprika.
S paprom i mljevenom paprikom ne treba pretjerivati, jer će papar i paprika u suprotnom izgorjeti na žaru, naribana kora limuna i začinsko bilje (ružmarin, bosiljak, majčina dušica…). Prije nego što meso odlučite staviti na rešetku pazite da marinada ne iskapa i stvori plamen.
Žar ćete najbolje pripremiti tako što ćete uzeti sitno nasječeno drvo koje kada se razgori obavezno dodajete drveni ugalj. Zbog specifičnog mirisa pokušajte s malo grančica vinove loze.
Rešetku od roštilja ne stavljate prije nego što pripremite žar. Kada se dovoljno zagrije premaže se kriškom slanine, ili s malo ulja kako se meso ne bi ljepilo za rešetku. Optimalna temperatura za pečenje je ako se dlan može držati neposredno nad rešetkom do 3 sekunde.
Meso koje se peče u komadu treba okrenuti kada na gornjoj strani počnu probijati sokovi iz unutrašnjosti. Koliko se puta meso treba okrenuti ovisi o jačini žara, ali i umijeću kuhara. Pravi grill majstori meso okreću samo jednom.
Kada se riba stavi na rešetku treba je nekoliko puta povući po rešetki kako se ne bi zalijepila. Okreće se samo jednom i to kada je potpuno otpustila od rešetke, odnosno kada joj oko u potpunosti pobijeli. Ako vatra bukne prilikom pečenja nemojte je gasiti vodom. Radije dodajte par komada vlažnog ugljena.
Što se meso dulje peče postaje sve tvrđe. Stoga je važno znati kada je dovoljno pečeno. To se najbolje testira vilicom. Ako vilica lagano prodire u meso ono je pečeno.
Kada je sve gotovo ne zaboravite ugasiti vatru i očistiti roštilj. Najbolje je pustiti da se žar sam ugasi. Kada je potpuno ugašen pokupi se s ložišta i baca u smeće. Masnoću s rešetke temeljito skinuti žičanom četkom. Izbjegavati pranje deterdžentima.
Foto: Joshua Resnick/Shutterstock