Kako su masti na lošem glasu, sve više ih ljudi izbjegavaju u svakodnevnoj prehrani. No, masti i masnu hranu ne bismo trebali potpuno izbaciti iz prehrane jer nam trebaju za funkcioniranje organizma. Na dnevni unos hrane trebalo bi ići oko 20 do 30 posto masti.
Masti omogućavaju apsorpciju vitamina koji su topljivi u mastima i stvaraju neke hormone, imaju funkciju zaštite vitalnih organa kao što su srce, jetra i bubrezi i pomažu održavanju kalcija u zubima. Dijetna hrana je siromašna mastima pa se organizmu uskraćuje potrebna energija.
Naravno, nisu sve masti dobre i bitno je odabrati kvalitetnu mast u ograničenoj količini. Bolje je jesti masti biljnog porijekla nego životinjskog. Mediteranska prehrana sadrži nezasićene masti koje se nalaze u maslinovom ulju, orašastim plodovima , avokadu te u plavoj ribi.
Margarin je mast koju treba izbjegavati jer obiluje transmasnim kiselinama. Dobre masti imaju ulja kao što su maslinovo, repičino, bučino i riblje ulje dok loše masti nalazimo u crvenom mesu, prženoj hrani, peradi s kožicom, svinjskoj masti, loju, slanini i slično.
Potreban dnevni unos masnoća u organizam osigurat će vam šaka badema, žlica sjemenki sezama, kikiriki neoljušteni ili svježi avokado. Ove namirnice podiže HDL dobar kolesterol, a smanjuju loš kolesterol, a to štiti od nagomilavanja masnoća po stijenkama žila.
Ne morate potpuno izbjegavati namirnice s lošim masnoćama. Primjerice, s peradi možete skinuti kožu koja je puna masnoće i dalje imati zdrav i ukusan obrok. Zasićene masnoće ne treba u potpunosti izbjegavati, ali svakako treba pripaziti na njihov unos ako želite imati zdrav organizam i vitku liniju.
U konzerviranoj hrani možete naći zasićene masti jer se koriste da bi se hrani produžio rok trajanja, pa konzumiranje takve hrane treba smanjiti na minimum. Ako vam je stalo do vašeg zdravlja, hranu kao što je čips, margarin, grickalice, pohanu i prženu hranu ćete izbjegavati u širokom luku.
Autor: S. G., Foto: Sergey Kotenev/Shutterstock
